AKTUELNOSTI

NOVI DOKAZI O VEZI ŠEŠELJ AI TOMIĆA SA UBISTVOM ZORANA ĐINĐIĆA

Iskaz uhapšenog pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića direktno ukazuje na umešanost u ubistvo generala Ace Tomića, šefa Vojne službe bezbednosti, i Vojislava Šešelja, lidera radikala kome se sudi u Hagu, saznaje "Blic".

Specijalno tužilaštvo je odlučilo da preispita raniju odluku o odustajanju od krivičnog gonjenja Tomića i Šešelja

- Simović je bio visoko pozicioniran unutar zemunskog klana i o političkim vezama "zemunaca" znao je isto koliko i pokojni vođa mafijaša Dušan Spasojević - kaže za "Blic" izvor upoznat sa istragom.

Podsećamo, specijalni tužilac Miljko Radisavljević izjavio je za jučerašnje izdanje naših novina da iskazi uhapšenih pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića i Sretka Kalinića mogu da doprinesu rasvetljavanju političke pozadine ubistva premijera, kao i ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa".

Sa Simovićem je u zatvoru Zabela razgovarao zamenik specijalnog tužioca. Pripadnik zemunskog klana je najavio da ima saznanja o pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića i o ubistvu Slavka Ćuruvije i raspitivao se kako može da poboljša svoj status, kao i status njegovog brata Aleksandra Simovića, koji je takođe pravosnažno osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera i za druge zločine zemunskog klana.

Specijalno tužilaštvo je odlučilo da preispita raniju odluku o odustajanju od krivičnog gonjenja Tomića i Šešelja zbog ubistva premijera. Međutim, izvori upoznati sa postupkom koji je vođen tokom i posle akcije "Sablja" kažu da posle ubistva premijera nisu postojali nikakvi pravni razlozi da se odustane od krivičnog gonjenja Šešelja i Tomića, iz čega proizlazi da su razlozi za odustajanje bili isključivo političke prirode.

Šešeljevo ime nije se ni našlo na prvoj optužnici koja je obuhvatala 44 imena, iako je protiv njega policija podnela krivičnu prijavu da je podstakao Milorada Ulemeka Legiju i Dušana Spasojevića da ubiju premijera.

Veze Šešelja sa zemunskim klanom detaljnije su opisane u ozbiljnom policijskom izveštaju o političkim vezama zemunskog klana, koji je prosleđen vladi Zorana Živkovića, u vreme "Sablje". U izveštaju, između ostalog, piše da je Šešelj primao novac od Spasojevića, kao i kada, koliko često i gde se viđao sa "zemuncima". Prvi rezultat te istrage bilo je hapšenje Šešeljevog telohranitelja Petra Panića.

Međutim, od gonjenja Šešelja se odustalo pod obrazloženjem da se on već nalazi u Hagu, gde mu se sudi za ratne zločine. To pak nije bila prepreka u slučaju Slobodana Miloševića, koji je i pored odlaska u Hag optužen da je nalogodavac ubistava političkih protivnika Ivana Stambolića i Vuka Draškovića.

Ime Ace Tomića je bilo 38. na optužnici Specijalnog tužilaštva, koje je ono podnelo protiv 44 osobe za razna krivična dela - počev od ugrožavanja ustavnog uređenja, udruživanja radi neprijateljske delatnosti, više ubistava među kojima i ubistvo premijera Zorana Đinđića, za terorizam, pružanje pomoći učiniocu krivičnog dela, zločinačko udruživanje, više otmica, korupciju u organima uprave… Specijalno tužilaštvo je početkom 2004. saopštilo da odustaje od krivičnog gonjenja grupe optuženih. Među njima bio je i Aco Tomić.

Tomić, bivši načelnik kontraobaveštajne službe, ključna je ličnost za istragu o podstrekačima i nalogodavcima ubistva premijera, i to je poznato od 2003. godine, tvrdi za "Blic" Srđa Popović, advokat porodice Đinđić. A Rajko Danilović, takođe advokat porodice ubijenog premijera, na informaciju da će tužilaštvo za organizovani kriminal preispitati odluku o odustajanju od krivičnog gonjenja Ace Tomića za atentat na Đinđića, kaže:

- Dobro jutro, tužioče! Nije bilo potrebe da se pojave Simović, Kalinić, niti bilo ko da se ispita odgovornost Tomića.

Advokati porodice naglašavaju da nema sumnje da se još kao načelnik KOS Tomić sastajao sa Legijom i Spasojevićem u više navrata. O tome svedoči i zvanični dokument Uprave Vojne bezbednosti. Na taj dokument pozvao se i Jovan Prijić, bivši specijalni tužilac, dok je 2003. sastavljao optužnicu za ubistvo premijera. Optužnica je, međutim, naprasno povučena.

Prijić nikada, pa ni juče, nije pristao javnosti da saopšti čime je motivisan ovakav njegov korak, dok se uveliko spekulisalo o velikim pritiscima Koštuničine vlade koja ga je stavila pred neprijatan izbor - opstrukcija čitavog procesa ili suđenje samo izvršiocima, a ne i nalogodavcima.

U optužnici koju je ispisao Prijić protiv Tomića piše, osim susreta sa Legijom i Spasojevićem, i da je ohrabrivao čelnike "crvenih beretki" da "ne dozvole da zemlja padne u ruke izdajnika". Zanimljivo je da je Prijić potpisao više dokumenata, među kojima i ovaj u kojem piše:

- Okrivljeni Mikelić Borislav, Tomić Aca i Vujičić Dragan nisu priznali izvršenje krivičnog dela koje im se stavlja na teret, ali njihovu odbranu ocenjujem kao neosnovanu i upravljenu na izbegavanje krivične odgovornosti s obzirom na dokaze koji su prikupljeni u fazi istrage i koji upućuju na zaključak da su ovi okrivljeni na način, u vreme i na mestu kako je to opisano u dispozitivu optužnice preduzimali radnje koje sadrže obeležja krivičnog dela koje im se stavlja na teret.
Jutro pred glavni pretres Specijalni sud telefonom poziva neko od novinara s pitanjem koje glasi: "Da li je tačno da je Jovanu Prijiću naređeno da odustane od prijave protiv Ace Tomića?". Na ovo pitanje uzvraćeno je u prvi mah kao na šalu, a na insistiranje novinara čvrstim negiranjem. A onda je Prijić saopštio da odustaje od krivične prijave protiv Ace Tomića, u kojoj inače generala tereti i da je odavao podatke dobijene prisluškivanjem, govorio pripadnicima zemunskog klana da posle hapšenja potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića cela Vlada treba da bude uhapšena i da treba da se organizuje državni udar. Tomić im je, prema optužnici, savetovao da treba da ostanu dosledni svom političkom stavu, inače će zemlja "pasti u ruke izdajnika".

Maja Kovačević: Sud je prihvatio optužnicu protiv Tomića
Portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal Maja Kovačević kaže da je kazna za podstrekivanje ista kao i za izvršenje krivičnog dela, ali da sud nakon povlačenja optužnice nije mogao da se bavi Tomićem.
- Mi smo već jednom razmatrali optužnicu protiv Tomića, i prihvatili je, očigledno upravljajući se ponuđenim dokazima. Pitanje je za tužioca zašto je optužnicu povukao, kratko se pozivajući na nedostatak dokaza - kaže Kovačevićeva.

Odšteta za pritvor
U vreme Koštuničine vlade ne samo da je povučena optužnica protiv Tomića, već mu je isplaćeno šest miliona dinara odštete zbog provedenih 100 dana u pritvoru 2003. godine, zbog sumnje da je učestvovao u zaveri koja je dovela do ubistva tadašnjeg premijera Đinđića. Među onima koji su u vreme Koštuničine vlade podneli tužbu zbog pritvaranja u „Sablji“ je i Rade Bulatović, kojeg je lider DSS imenovao za direktora Bezbednosno-informativne agencije. Njemu je dosuđeno 667.000 dinara odštete, a njegova uloga u atentatu nikada nije bila predmet sudske istrage.

Način da Simović izbori bolji položaj

Izvor „Blica“ upoznat sa sadržajem razgovora između zamenika tužioca i Miloša Simovića kaže da je jedini način da Miloš Simović izbori bolji položaj za sebe da saopšti krucijalne podatke za pozadinu ubistva premijera, kao i za ubistvo Slavka Ćuruvije.

- Njemu bi to moglo u ponovnom suđenju da bude uzeto kao olakšavajuća okolnost, pa bi dobio značajno manju kaznu, možda čak i status svedoka saradnika, i tada bi odležao takođe manju kaznu. Simović nije u poziciji da nešto traži, već da nudi i on je to shvatio - navodi naš izvor.

On dodaje da bi Aleksandar Simovića, u slučaju da njegov brat pristane na saradnju, mogao da dobije znatno povoljnije uslove za služenje kazne i neke beneficije, ali ne i smanjenje kazne od 40 godina, jer je to pravosnažno.

- Neki od osuđenih pripadnika klana tek će se susretati sa težinom svog položaja kada budu prebačeni u Specijalni zatvor u okviru Zabele, gde će biti znatno stroži propisi služenja kazne. Zatvorenici su spremni da za malo poboljšanje položaja pristanu na saradnju - kaže izvor „Blica“.